SMEDEREVO, 12. mart 2019 – „Put u modernizam ili novo proleće umetnosti na razmeđu vekova“, tTribina posvećena delu Gustava Klimta, biće održana u sredu, 13. marta u 19 časova u koncertnoj dvoranismederevskog Centra za kulturu, a predavač je Zorica Atić, istoričarka umetnosti.
„Na razmeđu vekova, secesija je oslobodila maštu da bi formulisala stil koji neće biti sputan prošlošću. Grupa umetnika koja je želela da na slobodniji način stvara svoja dela napustila je postojeće Udruženje umetnika kako bi osnovala Secesiju 1897. godine, sa Klimtom na čelu. Program secesije nije bio okrenut jedino estetskim načelima, već je predstavljao i borbu za “pravo na slobodu umetničkog stvaralaštva“, za samu umetnost, za njeno oslobođenje od društvenih stega i normativa. Kao predvodnik Secesije, i Klimt je napustio klasično istorijsko slikarstvo u okviru kojeg se proslavio, da bi se upustio u potragu za likovnim jezikom kojim bi predstavio modernog čoveka.
Modernost je fenomen devetnaestog veka i proizvod grada. Iz tog konteksta, impresionizam, svojevrsni moderni realizam, crpe svoje glavne teme. Moderno je ono što je aktuelno, tipično za svoje doba, ali takođe označava i čitav period novog i modernog doba koje počinje s poslednjim decenijama 19. veka i nosi dalje smernice razvoja drugačijeg, inovativnog, proizilazi iz novog načina gledanja na svet. Modernost je odgovor na nove izazove društvenog postojanja, ona je odgovor na ogromni porast stanovništva, na ubrzani tempo života, na promenjeni karakter varoši i gradova.
Ako je uobičajeno posmatrati predstavu žene kao motiv kojim muškarci umetnici potvrđuju svoju modernost, Klimt ju je načinio okosnicom svog dela – mnogo pre nego što su ekspresionizam i nadrealizam u umetnosti otvoreno progovorili o seksualnosti. Za Gustava Klimta žena je jedna od najvećih inspiracija, doživljena i predstavljena smelije nego ikada u umetnosti toga doba. On slika ženu svog vremena, i istovremeno, slika svet žudnje fin-de-siecle-a, u kome se žene i muškarci suočavaju sa svojim nasleđem života i smrti, svako omeđen svojim polom.
Postavio je temelje jednom novom slikarskom izrazu i uticao na umetnike sve do danas. Klimt i dalje ima svoje učenike, poklonike i publiku,“ navodi Atić.
